Проглашавање 11. јула Даном сећања на сребренички ”геноцид” у Европском парламенту 15. јануара ове године, има за циљ стављање дефинитивне вредносне тачке на случај распада бивше Југославије. По тој верзији, Југославија се распала као резултат агресивне српске политике. Круна свеопште српске агресије је геноцид над муслиманима у Сребреници које су починиле снаге Војске Републике Српске. Ове снаге биле су само продужена рука ратних архитеката у Београду.
     Случај Сребреница, који се наводи и као ”највећи геноцид у Европи после Другог светског рата” има за циљ стварање нове историјске парадигме. Она ће засигурно релаксирати немачку свест и савест за геноцид над Јеврејима у Другом светском рату, утврдити морални империјализам Запада, и што је најважније, оправдати ангажовање западних земаља против Срба. Случај Сребренице, како сада ствари стоје, оснажиће морални кредибилитет муслимана у Европи и свету, и учинити их још прихватљивијима у дискурсу европског јавног мњења.
     Дан сећања на жртве Сребренице затвориће врата слободној дискусији о елементарним чињеницама везаним за сребреничка догађања јула 1995. а све оне, који покушају још једном претрести овај случај, ставити ван вредносне друштвене прихватљивости, и довести на стуб срама политичке некоректности.

Жељко ВУЈАДИНОВИЋ

АПСТРАКТ: У чланку се расправља о разним питањима везаним за збивања у Сребреници јула 1995. и њиховој контекстуализацији.  Како су та питања и даље отворена, аутор указује на неопходност њиховог темељног проучавања. Пажња је посвећена и анализи рада Комисије Владе РС за испитивање тих догађаја као и анализи разних извјештаја о њима.

КЉУЧНИ ПОЈМОВИ: Сребреница, Хашки трибунал (ICTY), Међународни суд правде (ICJ), Комисија Владе РС за испитивање догађаја у и око Сребренице од 10. до 19. јула 1995, ратни злочин, геноцид.