Крајем 1995 године, рат у Босни и Херцеговини био је завршен. Тај сукоб био је обележен суровошћу и безобзирним рушилаштвом свих учесника. Невини цивили били су убијани, а њихове куће рушене, само због националне припадности. Етничка освета је често представљала главни разлог за уништавање, док су војне потребе биле другостепене или уопште нису играле никакву улогу.

      Након завршетка рата, стотине милиона долара из међународних фондова било је раздељено да би у БХ поново оживела порушена села и да би људи опет могли да живе у њима. Али чини се да та помоћ није била подељена праведно међу свим жртвама. И овде су политичка мерила била најпреча у расподели средстава за реконструкцију, као што је то био случај у скоро сваком аспекту „мировног процеса.“

      Слике које овде приказујемо биле су направљене у априлу 2009 године у српским селима Букова Глава, Мала Турија, Брежани, Божићи, Клековићи, Прибојевићи, Араповићи, Топлица, Језеро, Брадићи, Гај и Подравање. Сва та насеља налазе се у непосредној близини бивше „демилитаризоване“ сребреничке зоне која је била под заштитом УН. Ове слике говоре више од хиљаду речи. Чињеница да данас, деценију и по након завршетка рата, та села изгледају потпуно исто као да су јуче била уништена представља упечатљиву осуду оних чија је обавеза била да свим жртвама рата равноправно помогну.

Подравање - срушене српске куће