Најчешће постављана питања

Најчешће постављена питања

(1) Шта је тачно Историјски пројекат Сребреница?

Суштина и дугорочни циљ нашег пројекта је да створимо један историјски архив који би обухватио сведочанства, документацију и резултате свих врста релевантних истраживања који би могли бацити корисну светлост на Сребреницу, гледано не као догађај него као феномен. Самим постављањем сребреничког питања у такве оквире постаје неопходна његова контекстуализација. Питање Сребренице, феноменолошки посматрано, изузетно је сложено. Постоје изразита неслагања не само о томе шта се тамо и зашто догодило у јулу 1995 године, већ и о ширем и не само историјском контексту тих догађаја, идући уназад не само три године, до избијања најновијег сукоба у БиХ, већ много дуже. Ми не предлажемо никаква коначна тумачења, али стојимо на следећем становишту за које смо убеђени да је беспрекорно тачно: свођење феномена Сребреница на пар дана у јулу 1995 не само да тривијализује трагична збивања из тог кратког периода већ представља и грубу карикатуру шире историјске стварности. Ван контекста, историјског, политичког, културолошког и тако даље, сваки разговор о Сребреници је бесмислица.

(2) Који је правни основ за тужбу против Холандије? Другим речима, због чега тужимо баш Холандију?

Са правног становишта, Холандија и УН овде иду у пакету. Основна одговорност припада, наравно, УН а Холандија се ту са својим војним контингентом појављује у једном периоду трајања наводно „демилитаризоване“ заштићене зоне као агент на терену, извршилац обавеза, у име УН. Наравно, слика је мало сложенија од тога, али то би била суштина.

(3) Шта заправо овом тужбом желимо да постигнемо?

Најбоље је да овај одговор започнемо тиме што ћемо тачно, urbi et orbi, прецизирати шта не желимо да постигнемо, а то је следеће. Не пада нам на ум да поричемо чињеницу да је велики број Муслимана заробљеника, након пада Сребренице у српске руке 11 јула 1995 године, био стрељан на начин који без трунке сумње представља велики злочин и тешко кршење правила и обичаја рата. Могуће су и, по нашем мишљењу, веома су са овог временског растојања пожељне модификације појединих детаља сребреничке приче захваљујући додатним сазнањима и могућности да их после више од десет година трезвено и без сувишних емоција проценимо. Ми више нисмо таоци ратне пропаганде и посебних потреба, које не поштују истину, а које настају под условима беспоштедног међуетничког сукоба. Неке од тих модификација, за које сматрамо да јесу неопходне, односе се на број жртава на обе стране, као и на правну квалификацију погубљења муслиманских заробљеника. Та проблематична правна квалификација у пропагандном рату игра кључну улогу зато што се из ње изводи низ политичких оцена и захтева који су за српску страну очигледно неприхватљиви. Дакле, ми не подвргавамо преиспитивању суштину—да се догодио ратни злочин—већ се залажемо за његово правилно и контекстуално сагледавање. То је нешто са чим би свака цивилизована особа лако могла да се сложи.

Али ако ми имамо храбрости да одбијемо да се подчинимо тиранији политичке коректности, онда морамо констатовати и следеће. Људски остаци који су предмет посмртних налаза, које је прегледала судско-медицинска екипа „Историјског пројекта Сребреница,“ представљају једини постојећи corpus delicti злочина у Сребреници. Након минуциозно проведене анализе око 3400 пост мортем извештаја, слика о том догађају која је преовладавала до јуче сахрањена је заувек. Предпоставка да је 8000 људи било поређано па затим покошено рафалима сада се показује као пропагандни утисак, а не чињенично подкрепљени закључак. Они који су тај утисак пласирали користећи своју медијску надмоћ дугују објашњење—а можда и извињење—светској јавности. Они који су на основу тог блефа доносили громогласне пресуде и грмели злокобним претњама заслужили су професионалну анатему.

Од 8000 цивилних жртава које је наводно стрељала војска РС једва за 10% постоје релевантни стручни налази који то доказују. То на шта се бошњачка страна позива као доказ не би прихватила ни једна озбиљна криминолошка или медицинска, а поготво судска експертиза у цивилизованом свету. Ми, напротив, говоримо само о оним цивилним жртвама са српске стране које су обрађене по највишим међународно признатим стандардима тако да их нико не може оспорити. До сада су постојале само цивилне жртве у Сребреници, а не и око Сребренице. После наших налаза, слика је потпуно обрнута. Наравно, барем до тада док Бошњачка страна не пружи одговарајућу докуменатацију. Медијско лицитирање бројкама без доказа, представља пуку политичку пропаганду. Ту се истина мери бројем поновљених лажи.

Оно што желимо да постигнемо—сада прелазимо на позитивну страну одговора—је да српске жртве око Сребренице у трогодишњем периоду од 1992 до 1995 године добију исту афирмацију и исто признање као муслиманске жртве из Сребренице у тродневном периоду у јулу 1995. Тачка. То је све. Има ли неко нешто против?

(4) Који су аргументи којима подупирете вашу тужбу?

Наши аргументи нису никаква тајна и цео текст наше тужбе постаће ускоро јавни докуменат, доступан свима. Још смо ангажовани у процесу обликовања те тужбе.

(5) Имате ли подршку званичних органа Републике Српске и/или Србије?

Зависи од тога, како би се дефинисала „подршка.“ Засигурно знамо да највиши државни ауторитети Републике Српске веома благонаклоно гледају на наше напоре. Имамо изванредну логистичку сарадњу Секретаријата РС за истраживање ратних злочина у Бања Луци. МУП РС нам је пружио непроцењиву помоћ око прибављања документације и сусрета са жртвама. Овде морамо да поменемо да се не ради само о жртвама српске, већ и других националности које су страдале као последица противзаконитих активности које су између 1992 и 1995 потицале из сребреничке енклаве. За нас су све жртве једнаке. Ми би најрадије сарађивали са Мајкама Сребренице из Тузле, уместо да радимо у суштини исти посао али на различитим колосецима. Многе српске мајке Сребренице, и мајке других националности, радо би се придружиле на позив оних из Тузле да се за истину и правду боримо удруженим снагама. Наравно да ми стојимо на располагању да на сваки начин подпомогнемо једно тако благородно дело.

(6) Какве су могуће политичке и остале импликације у случају да победимо на суду?

Наша тужба, исто као и тужба Мајки Сребренице, моралне је и самим тим потпуно нематеријалне природе. Знамо да су оне у свом захтеву тражиле 25,000 евра по жртви, што би требало помножити са неколико хиљада жртава, колико оне процењују да је било погубљених Муслимана у јулу 1995. Али то је пука формалност, јер када је у питању штета ви морате да наведете некакав износ. Као што Мајке Сребренице желе да њихови губици буду признати, ми желимо да након пажљивог разматрања доказног материјала холандски суд призна и уважи и српске жртве. То је све. Симболична одштета од једног гулдена биће нам довољна и ми ћемо ту суму затим поклонити неком нумизматичарском музеју.