Циљ невладине организације

Удружење Историјски пројекат Сребреница (Stichting Srebrenica Historical Project), које је основано у Холандији, има за циљ прикупљање података о Сребреници за вријеме рата, не само у јулу 1995, већ много шире, тј. од 1992 – 1995. године. То значи да ћемо стварати свеобухватну и контекстуалну, а не селективну, евиденцију насиља између заједница у тој области за вријеме рата. Такође, фокусираћемо се и на злочине почињене над српским цивилима, не зато што смо им наклоњени, већ зато што су до сада они били игнорисани. Ми желимо да коригујемо ту равнотежу, али ми нећемо дјеловати под било каквим идеолошким ограничењима. Крајњи циљ ће бити формирање нечега попут комисије за истину и помирење у Јужној Африци, са нагласком на истину, која логично треба да дође прва, као предуслов за помирење. То је још један разлог због којега желимо да урадимо много емпиријског рада о занемареним злочинима над српским становништвом. Тада ћемо наставити са истраживањем стратегија помирења.

Основни циљ нашег пројекта јесте уздизање изнад политике и пропаганде и стварање контекстуалне евиденције о сребреничкој трагедији у јулу 1995, која може послужити као коректив искривљене слике која је владала протеклих десет или више година, и као искрен допринос будућем миру.

Нека општа разматрања

Имајући у виду несрећне догађаје око Сребренице у јулу 1995, у потпуности признајемо да се тамо десио ужасан масакр ратних заробљеника, и да је он био у супротности са законима и обичајима рата. Ми то не оспоравамо. Али, желимо да се тај догађај стави у одговарајућу правну и моралну перспективу, што би вјероватно искључило назив „геноцид“, или да је српски народ, у цјелини или појединачно, у било ком смислу, одговоран за њега. Тај догађај, сасвим сигурно, не дозвољава да буде искоришћен као основа за оспоравање постојања Републике Српске, која је успостављена у складу са међународно признатим Дејтонским споразумом из 1995, и која је уточиште српског народа у Босни и Херцеговини.

Осим жеље да се преобликује дебата о Сребреници и критички преиспитају неке од именованих правних и политичких импликација, наш циљ је да се такође отвори питање неколико хиљада невиних српских цивила из села око наводно „демилитаризоване“ енклаве Сребреница, а које су снаге Насера Орића убиле између 1992 – 1995, и чија је имовина опљачкана, а села спаљена. Једино отварањем тог игнорисаног питања можемо поставити ужасне догађање у јулу 1995. у њихову одговарајућу моралну и психолошку перспективу: чин освете (који ми не подржавамо), али сигурно не као корак у планирању истребљења муслиманске заједнице у Босни и Херцеговини.

Осим тога, наш циљ је да се успротивимо злоупотреби људске трагедије, на обjе стране, у ниске политичке и пропагандне сврхе. Због тога бисмо жељели да истовремено започнемо програм помирења између српских и муслиманских заједница, уз помоћ међународних стручњака који су већ стекли слична искуства у својим земљама. Али, како назив јужноафричке комисије (истина и помирење) упућује, истина мора доћи прије помирења, и мора бити његова основа.

Шта ми можемо, а шта не можемо учинити

Што се нас тиче, нема спора да се током три јулска дана 1995. године нешто страшно догодило муслиманским заробљеницима. Али да би правилно разумели шта се тада догодило, и зашто, неопходно је узети у обзир и шта се догађало српским цивилима у и око Сребренице током претходне три године. Сви ће се лако сложити, и непобитна је истина, да две кривде не чине правду. Међутим, ампутирањем историјских чињеница, и затим надувавањем ампутираног дијела, ми се никада нећемо приближити цјеловитој истини, нећемо остварити правду нити ћемо положити темеље трајном помирењу двеју заједница које су принуђене на суживот, осим ако једној од њих заиста не би пошло за руком да истријеби другу.

Сви би се разумни људи могли сложити у томе да је велики број заробљених Муслимана био побијен од стране српских снага у јулу 1995. године. Та сагласност не само да је могућа, она би могла послужити и као заједничка подлога за даља истраживања и дијалог. Нажалост, изгледа да је то недовољно некима на Бошњачкој страни који су одлучни да искораче из области доказивих чињеница пошто желе да реконструишу и „нафризирају“ стварност како би она била у складу са њиховим политичким програмом. Они иступају са два крута захтева: (1) масовно убијање заробљених Муслимана у јулу 1995. године било је геноцид:, и (2) масовно убијање српских цивила, које је томе претходило, или је лаж или је толико статистички занемарљиво да о томе не вреди ни говорити. Ко год одбије да се приклони овим захтевима осуђен је као „порицатељ геноцида,“ што очигледно представља јадан покушај качења на Холокауст јеврејског народа у Европи, а то је догађај који се стварно одиграо и чије је порицање заиста неморално.

Као примјер неразумне острашћености оних који људску трагедију злоупотребљавају у политичке сврхе може послужити парола која се недавно појавила на страници муслиманског Srebrenica Genocide Blog: „Ми никада нећемо заборавити и ми никада нећемо опростити“ [http://srebrenica-genocide.blogspot.com/2008/03/we-will-never-forget-and-we-will-never.html]. Какву наду ово пружа Србима и Муслиманима за сношљив живот у Босни, а посебно у сребреничком крају? Ако би овај лудачки став претражили у Google-у, убрзо би пронашли како га Хиндуисти, који су подједнако неразумни, у својој средини користе против својих комшија Муслимана. На Хундуистичкој страници [http://www.youtube.com/watch?v=LwghyDMpDiI] можемо прочитати како после једног масакра у њиховом делу света, где је „муслимански терориста побио 60 Хиндуса, а ранио 200, у Џајпуру,“ сада су Хиндуси ти који својим комшијама Муслиманима говоре: „никада нећемо опростити, никада нећемо заборавити.“

Није тешко запазити куда води ова „путна мапа“: у непријатељство и међусобно убијање без краја и конца што би врло мали број људи оставило у животу да будућим поколењима испричају шта се догодило.

Ова „путна мапа“ у пакао је нешто што ми не можемо прихватити. Наша мисија је да се томе супроставимо у име свих разумних и добронамерних људи.

То је довело до стварања концепта наше невладине организације: Историјски пројекат Сребреница. Регистровани смо у Handelskoop den Haag, број 273 143 50.