Чини се да задњих неколико седмица нису биле посебно повољне по заговараче „сребреничког геноцида.“ Постављају се нека здраворазумска питања у вези са њиховом тезом, која постаје предмет  сумње на неким неочекиваним местима. Појављују се озбиљне пукотине на фасади здања сребреничког геноцида.    
    Немачки часопис Der Spiegel је 7. јула 2009 објавио сензационални интервју са Кристофом Флигеом, судијом у предмету Радована Караџића. Међу разним коментарима, судија Флиге заузео је и неке ставове у вези са „геноцидом у Сребреници“. За те би се ставове морало рећи да су веома контраверзни и неуобичајени, обзиром на његов положај у Хашком трибуналу.

        Године крхког мира и суживота у БиХ врло често су  нарушаване у последњој деценији, што потврђују и графити који су пре пар дана осванули на зидовима у Поточарима (Република Српска).   Тражећи повод да провоцирају, Бошњаци потурају под нос Србима на српској земљи једног од најозлоглашених злочинца у минулом рату. Да ли ти исти Бошњаци под плаштом Сребренице, о којој још увек не знамо праву истину, имају право да раде шта им падне на памет, а да за то никоме не полажу рачуне? Или, можда само онима од којих добијају лажна обећања о њиховој држави у срцу Европе. Морају ли Срби да ћуте и да на својој земљи гледају славоспеве о Насеру или би и Срби требало да подигну неки вид споменика Насеру јер их није све побио, очигледно само зато што му се није указала прилика да то учини.

    Овогодишње догађање 11 јула у Поточарима прошло је по истом старом, овешталом образцу. Али ту постоји један проблем.
    Свака бродвејска представа у историји, без обзира колико занимљива и успешна она била и колико да је пута била приказивана, ипак се неизбежно завршила.  Сасвим је извесно да ће и сребренички шоу, који се сваке године понавља у Поточарима, доживети исту судбину. Глумци неће бити ту занавек, гледаоцима ће на крају пресести професионална углађеност и монотоност представе. Живот хиљада статиста поћи ће другим токовима и они више неће моћи на притисак дугмета сваке године да изађу на бину. Нове ће се чињенице неизбежно појавити да баце сумњу на уверљивост сценарија. Стари ће се трикови излизати и остаће без дејства. Интересовање ће све више опадати. У том тренутку, велики шатор ће се морати склопити и сви ће бити присиљени да признају да је представа завршена. Да ли је сарајевско руководство спремно за тај моменат и, када он буде дошао, како ће то објаснити бездушно изманипулисаном муслиманском народу?

За људе овог краја свака наредна година, како кажу, не доноси ништа ново. Неки би се усудили да кажу , ништа добро. Мештани овог села још увек су окупирани болом који их притиска као тешко бреме, јер злочинци који су побили њихове најмилије никада нису изведени пред лице правде.Сваке године 30. јуна брежанци се окупљају у центру села где се налази споменик подигнут у знак сећања на страдале током напада од стране Бошњака 1992. године.

Путопис кроз сребренички јад и чемер

    Почетак деведесетих и ратна стихија донели су много невоља српским селима у Подрињу. Разуларене хорде харале су и палиле српска села у потрази за траговима живота, како би у потпуности исказали своју нетрпељивост према дојучерашњим комшијама. Иако је ратни вихор већ одавно прошао, његове последице, а то је данашња слика српских села, нимало се нису промениле. Српска села су и даље залеђена у времену, онаква каквa су их комшије Бошњаци оставили почетком деведесетих наком низа бесомучних, ничим испровоцираних напада. Пролазећи кроз села, јасно можете да осетите ужас и страхоте кроз које су пролазили њихови становници. На кућама, или боље рећи огљиштима и рушевинама (у неким селима скоро и да нема више кућа) још су свежи трагови насиља као да се све догодило јуче, а не 15 година раније.

          Научни радници и специјалисти, који су узели учешће на недавном међународном симпозијуму који је био одржан у Москви на теме делатности Међународног трибунала у Хагу и веродостојности његових истраживања и пресуда који се односе на Сребреницу, формулисали су своје закључке и препоруке, који су били предати највишим државним властима Руске Федерације. Ми их овде објављујемо ради информисања наших читалаца:

         Међународна конференција под називом «Делатност Међународног кривичног трибунала за бившу Југославију: садржај, резултати, ефективност» била је одржана у Москви 22 и 23 априла 2009 године. Конференцију су заједнички приредили Институт за проучавање балканске кризе Академије наука Руске Федерације и Историјски пројекат Сребреница. На овој међудисциплинарној конференцији узели су учешће научни радници из Сједињених америчких држава, Велике Британије, Руске Федерације, Бугарске, Србије и Босне и Херцеговине. Током свестране дводневне расправе, разматран је рад МКТБЈ и донете су критичке оцене о његовој делатности. Питањима везаним за Сребреницу била је посвећена посебна пажња.